|
|
|
Ime: Milorad Čavić
Nadimak: Mike i Čavke
Datum rođenja: 31. maj 1984. godine
Visina: 6'6" (198cm)
Tezina: 215 lbs (97kg)
Obrazovanje: University of California at Berkeley 2007
Smer: Politič�ka ekonomija
Interesovanja: provođenje vremena sa prijateljima, filmovi, dokumentarci, izlasci, zivotinje sportovi, podvodni ribolov, putovanja.
Filmovi: Gladijator, Without Limits, Cool Runnings, Lepa Sela Lepo Gore, Profesionalac.
Muzika: Club mix/tehno, rok i srpska muzika.
Heroj: Steve Prefontaine (Atleti�ar)
Omiljeni sportovi: odbojka, vaterpolo, košarka i fudbal.
Omiljeni citat: "A race is a work of art that people can look at and be affected in as many ways as they're capable of understanding." – Steve Prefontaine
Najbolji rezultati:
50m bazen:
• 50m delfin: 23.46*
• 100m delfin: 51.70 (3. najbolje vreme u svetu u 2007. godini)
25m bazen
• 100m delfin: 50.02
• 50m slobodno: 22.49
• 50m delfin: 23.20 again
*Split/Vreme na 50m u prolazu na 100m
Moja dostignuća:
• Učešće na dve olimpijade,
• Oboren svetski rekord 2003. godine u trci na 100m delfin u 25m bazenu (i dalje aktuelan evropski rekord),
• Trostruki finalista svetskog prvenstva,
• Četvorostruki evropski šampion,
• Dva puta juniorski šampion Evrope,
• Najbolji "High School" plivač� SAD u 2002. godini,
• SAD "High School" rekorder u trci 50y slobodno.
Više o meni:
Plivanje je za mene oduvek bilo od izuzetnog značaja u zivotu i formiralo me je kao čoveka u svakom mogućem smislu. Od kada sam počeo njime da se bavim, plivanje mi je otvorilo svet kreativnosti i upoznalo me sa takmičarskim duhom. Samo igranje u vodi, bilo da se radilo o prskanju, skokovima u vodu ili plivanju, predstavljao je novi izazov za bolja dostignuća. Lepota celog tog iskustva je što sam uzivao u svakom njegovom trenutku i zaista voleo to što sam radio. Sve to je imalo smisla, bilo je istrazivackog duha i sa ciljem da postam brzi i okretniji. Moje razumevanje sporta i osećaj koji imam za vodu su mi dali snagu potrebnu za dalje i veće korake u zivotu, za stvari za koje u to vreme nisam bio ni svestan. Shvatio sam da je plivačko okruzenje za mene raj, i u dubini duše sam osetio da će voda otkritini moju najveću zivotnu strast-takmičenje.
Većim delom svoje sportske karijere doziveo sam srecu da se sav napor mog treniranja isplatio u vidu najboljih rezultata i uspeha. U srednjoj školi svakodnevno sam sanjario o toj savršenoj trci. Ponekad su snovi bili tako ubedljivi da sam od uzbuđenja mogao da osetim kako adrenalin prolazi kroz mene.
Sa druge strane, ta strast nije bila konstantna kroz moju karijeru. Mogao bih tačno da izdvojim trenutak koji je promenio moj zivot i stav prema plivanju. U decembru 2003. godine, neočekivano sam oborio svetski record u trci na 100m delfin u malim bazenima, na evropskom prventsvu u Dablinu. Moj san se konačno ostvario – slike simulacija trka koje sam imao po hiljadu puta u glavi su se najzad ostvarile. Bio sam na vrhu sveta. Kada sam se vratio iz Irske, ostavio sam svoje snove za sobom … moj zivotni cilj da oborim svetski record i da pomerim granice onoga što je ljudski moguće je bio ostvaren. Šta je trebalo sledeće da uradim? Odgovor se cinio crno belim – od mene se očekivalo da postavim novi cilj i da se okrenem budućnosti. Međutim, tada sam osetio da je ona vatra utihunila. Osetio sam se praznim 8 meseci pre mog nastupa na olimpijadi 2004. To je bio početak dvogodišnjeg mračnog doba moje karijere.
Sledilo je porazavajuće iskustvo na olimpijadi 2004. godine. Lako sam prošao kvalifikacije na 100m delfin. U polufinalnoj trci, posle 50 metara voda mi je usla u kupaci kostim zbog defekta na opremi. To je označilo kraj moje druge olimpijade. Cele sledeće godine sam patio od jakih bolova u donjem delu ledja, zbog kojih nisam mogao intenzivno da treniram više od dve nedelje za redom. Bol je bio tako nepodnošljiv da sam morao da napravim pauzu od par dana svake druge nedelje. U 2005. godini nisam napravio nikakav značajniji uspeh, i bolovi su bili prisutni do kraja mog školovanja na univerzitetu sredinom 2006. godine.
Nezvanično sam prekinuo sa plivanjem posle NCAA šampionata u martu 2006. godine i nisam planirao da mu se vratim. Bio sam umoran od preteranih bolova i napornih treninga koji nisu davali nikakvih rezultata. Tokom naredna četiri meseca, skoncentrisao sam se na školovanje i uzivao sam u ostalim stvarima za koje ranije nisam imao vremena. U to vreme, iznajmio sam stan sa prijateljem sa plivanja. Iako nisam trenirao, kroz njega sam ponovo osetio sve čari plivanja. Uz ovakva sećanja sam iskusio veliku krizu identiteta, jer sam shvatio da nisam srećan i da nisam više isti čovek. Najzad, posle četiri meseca, nisam mogao više da izdrzim – vratio sam se u bazen! Od avgusta do decembra 2006. trenirao sam intenzivinije nego ikada ranije, i uspeo sam da osvojim dve evropske titule u Helsinkiju tog meseca. Vratio sam se! Nakon skoro mesec dana pauze zbog obaveza na univerzitetu i pri trazenju sponzora, počele su dvomesečne finalne pripreme za Svetsko prvenstvo u Melburnu gde sam ostvario treće najbrze vreme u svetu te godine. Od tog trenutka sam bio ubeđen da sa solidnijim treniranjem i novom strašću za sport imam šansu da osvojim medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine… moje putovanje se nastavlja…
|
|
Ko je online
Trenutno je 10 gostiju i 1 član na vezi
|
laki
M.Cavic
