Milorad Čavić će u petak od 20.37h plivati za medalju u diciplini 100 metara delfin na 30. Letnjim olimpijskim igrama. Čavić je u svojoj grupi u polufinalnom nadmetanju zauzeo treće mesto sa vremenom 51.66, što je četvrto vreme ukupno u polufinalnom obračunu plivača.

Čavić je dobro krenuo trku, bio je u prednosti, ali je desetak metara pre kraja usporio, tako da je Čad le Kros iz Južne Afrike zauzeo prvo mesto sa vremenom 51.42, a Tajler Mekgil iz Amerike drugo mesto u drugoj polufinalnoj grupi.

U drugoj polufinalnoj grupi najbrži je bio Majkl Felps sa rezultatom 50.86.

Srećan sam da prijavim, kao što neki od vas znate, da sam uspeo da se plasiram u polufinale! Uvek, pak, moramo davati sve od sebe u jutarnjoj trci, što na svu sreću, ovog puta nisam morao da radim kao u Pekingu pre četiri godine. Loše vesti su da 100m delfin je veoma konkurentna trka, pa sam morao da plivam jako dobro u jutrašnjoj trci. Napravio sam neke sitne greške koje ću popraviti u večerašnjoj polufinalnoj trci, ali mislim da neće morati da bude nešto mnogo brže od 51.90 da bih se plasirao u sutrašnje finale. Ne moze se priuštiti poigravanje na ovakvom bojnom polju!
Sve u svemu, srećan sam da se borim protiv najboljih na svetu, na najvećoj svetskoj sceni, opet! Moram da ostanem miran I radim ono što sam radio ceo život, dajem sve od sebe u trci, I dotaknem zid pre većine momaka u mojoj grupi. Obično, prva trojica imaju prolaz u finale!

Videti šampione da ne prodju dalje u kvalifikacijama na Olimpijadi uvek iznenadi ljude koji pomno prate plivanje. Prvi dan plivanja, Madjar Laszlo Cseh I Nemac Paul Biedermann nisu prošli u finale u trkama u kojima su obično prolazili. Ovo se desilo mnogim drugim sportistima ovde u Londonu. Zašto? Samo oni znaju zašto, ali činjenica je da pokazivanje u najboljem svetlu u jutarnjim trkama je uvek bila prepreka za mnoge… Ja mogu to da potvrdim, ja sam jedan od tih!

Kao što ste možda primetili u prethodnom blogu, ja prolazim kroz dugačak proces pre trke da budem siguran da sam se dovoljno probudio da zaslužim mesto u polufinalnoj trci te iste večeri. Jednostavno, to je nešto što sam naučio da moram da radim da bih odradio posao kako treba, dok kod ostalih, par kafa postiže isti efekat. U svakom slučaju, ne raditi sve što je potrebno da se aktiviramo I pripremimo pre naših kvalifikacionih trka je opasno, čak I za Michael Phelps-a, kao što smo videli u kvalifikacijama za 400 IM, gde je naš tim bio osmi.

Prema tome, šta je to tačno što osećamo ujutru, što je toliko različito od večernjih trka? Za većinu ljudi ustajanje iz kreveta je proces. Prema tome, kad udjemo u vodu posle budjenja osećamo se spori I teži nego obično. Potrebno je više truda da se pokrenemo ujutru nego u večernjim satima.
Oni koji “prežive” kvalifikacije uzdahnu uz olakšanje I mnogo bolje plivaju to veče zato što imaju utisak da je polovina bitke već završeno, što je poprilično ironično, uzevši u obzir da imaju ispred sebe polufinalnu I finalnu trku koja zahteva brže plivanje I bolje rezultate!

U hodniku ispred vrata mog apartmana, stoji znak: “Stres i napetost je nešto što mi stvaramo sami. Vi ste već uspeli da dodjete na Olimpijske igre, gledajte na ovo kao priliku i izazov!”

… prilika I izazov… to mi se svidja.

Kako je ostalo jos samo dva dana do moje trke 100 delfin, ja postajem sve više uznemiren dok provodim svo svoje vreme u krevetu odmarajući se. Takodje, moja mentalna pripremama se sastoji u tome što se u glavi preslišavam šta sve treba da uradim da bi ujutro, na dan trke, bio apsolutno spreman.

8:00 – Budjenje.
8:05 – Polu-hladan tuš da se STVARNO rasanim.
8:15 – Doručak.
8:45 – Odlazak autobusom na bazen.
9:00 – Istezanje 30 minuta.
9:30 – Zagrevanje u vodi 20-30 minuta.
10:00 – Masaža i razbudjivanje mišića (Muscle Activation) 30 minuta.
10:30 – Plivanje još 200m da se uverim da sam stvarno spreman.
10:40 – Oblačenje trkačkog kostima (oko 5 minuta).
11:15 – Trka … Oooo kako volim ovaj deo!

Težak i naporan trud i rad su iza nas. Mi trenutno radimo samo sledeće: puno se odmarmo, a kada udjemo u vodu moramo biti sigurni da su svi motori upaljeni

U slobodno vreme obično spavam i idem na bazen na trening centru “Eton Manor” u Olimpijskom parku. U tom kompleksu se nalaze tri montažna bazena, Olimpijske veličine, 50m za treninge, na koje možemo da odlazimo da radimo na čemu god je potrebno. Tamo odlazim da bi izbegao gužvu na glavnom bazenu.

Kad završim sa svim treninzima trudim se da se opustim što je više moguće i da gledam na TV-u sve moguće plivačke discipline. Gledati na TV-u, svakako nije ni blizu uzbudljivo kao gledanje uživo na glavnom bazenu, ali ja se osećam kao da sam tamo. Upijam atmosferu Olimpijske drame i nalazim inspiraciju u svakoj trci koja se dešava. Za nekoga ko voli plivanje koliko i ja, lako je videti trku kao nešto više od sporta, sasvim posebno, čista umetnost.

U predhodnom blogu sam napisao da plivam 2. Avgusta u utorak (umesto u četvrtak), što je bila greška. Ponekad, pored svih uzbudjenja i treme, ja izgubim osećaj za vreme. Iz nekog čudnog razloga sam pobrkao 29 dana u februaru sa julom. Glupost, ali ja sam izgleda baš spreman da počnem sa trkanjem…

- Sebastijan Higl, jedan od trenera srpske plivačke reprezentacije.

Iako smo osvojili 13.mesto, svakako je veliki uspeh za srpsko plivanje i sama činjenica da su se srpski plivači prvi put u istoriji olimpijskih igara kvalifikovali da plivaju štafetu. Moto Olimpijskih Igara:

Najvažnija stvar olimpijskih igara nije pobeda nego učestvovanje, kao što i u životu nije uvek najvažnije trijumfovati nego se boriti.

… i za našu zemlju mi smo se borili najbolje što smo umeli.

Da ostavimo sve to po strani, vreme 48.61, po mom mišljenju je odlično i pokazuje da sam u dobroj formi. Pre 3 nedelje, kada sam plivao na Montreal Kupu, 100 m slobodnim stilom, moje vreme je bilo 49.32 .Plivao sam prvih 50 m za 23.3, a vratio sam se za 26.00. Danas sam plivao 50 m za isto vreme, ali sam se vratio 70 stotinki brže,na šta sam veoma ponosan.

Ovo je dobar znak za moju sledeću trku 100 m delfin. Zaista sam veoma srećan što se ponovo takmičim na Olimpijskim igrama..

P.S. Srećan rodjendan mom prijatelju Ivanu Lendjeru.

Iz bezbednostnih razloga, moram da kažem da ne bi trebalo da dajemo previše detalja o selu, niti da postavljamo fotografije sela dok se Olimpijske igre u potpunosti ne završe, ali ja ću dati sve od sebe da Vas uputim što više u okviru onoga što smem da kažem.

Stigao sam u selo 23. jula, samo 6 dana pre prve trke i oseća se puno uzbudjenja i napetosti u vazduhu. Dok idem do restorana atletičari me pretiču u pripremi za njihovu atletsku trku, bokseri i sportisti-majstori borilačkih veština se zagrevaju i treniraju na ulicama. Kada dodjem u restoran, (privremena struktura napravljena za 5000 ljudi) mogu da biram izmedju hrane 5-6 razlicitih kultura, kao i “mek donalds”. Najbolje od svega u restoranu pored mogućnosti biranja različite hrane, je i činjenica da su sve osobe koje vidite šampioni u svojim sportskim disciplinama u svojim zemljama i ako malo razmislite o tome, ja imam neograničeni pristup najboljem od najboljeg u sportu.

Kada završim sa jelom, idem do kontejnera za reciklažu, gde se reciklira sve ponovo da se iskoristi jednog dana (papir i plastika). Kada imam slobodnog vremena, posle restorana odem do internacionalne zone gde možemo da igramo bilijar, video igrice, gledamo filmove, čak i popijemo kafu sa prijateljima. Upoznavanje novih ljudi je veoma lako, svi su fini i opušteni, tako da je sklapanje novih prijateljstava sigurno.

Posle ulazim u autobus koji cirkuliše kroz selo, kojim mogu da se vratim do mog apartmana po stvari za plivanje, jer je vreme za trening. Uzmem peškir, naočare za plivanje , kupaće gaće i krećem do autobuske stanice sela, odakle nas razvoze do mesta na kojima ćemo se takmičiti. Ima oko 10-15 minuta vožnje do bazena koji uopšte nije loš. U selu imamo sve što nam je potrebno, neograničenu hranu i piće, servis za čišćenje-pranje veša, zabavu i prevoz. Tako da smo prilično lepo zbrinuti.

Svakog dana kačiću nove slike sa Olimpijskih igara. Pratite moj blog i galeriju slika.

Svečano otvranje počinje večeras, i trebalo bi da bude prilično uzbudljivo, kao I uvek. Ispostavilo se da glasna “Ibica” muzika koja se čula noću je bila proba ceremonije, a ja očekujem da će biti I nekih helikoptera uključenih u show, uzevši u obzir da lete napred-nazad ovih poslednjih par dana.

Kao I poslednja dva puta na Olimpijskim igrama, ja neću učestvovati u ovoj ceremoniji zato što obično zahteva stajanje od oko 5-6 sati, a to je ozbiljan napor za telo plivača jedan dan pred početak takmičenja. Najgori deo ovoga je što mi sportisti nemamo priliku da vidimo ovu magičnu predstavu ako učestvujemo u njoj. U mom najboljem interesu je da gledam ovaj spektakl na TV-u kao I većina vas.

Moja prva trka je drugog dana Olimpijskih igara, što je u nedelju, 29. jula. Ja sam prvi u 4×100 kraul štafeti, verovatno u Grupi #1. Iako odlazak u finale nije realan, ovo je moja prilika da učestvujem u dobroj trci pre 100m delfin u utorak, 2. avgusta. U svakom slučaju, štafeta je zabavna trka, a I čast je predstavljati svoju zemlju u štafeti!

Olimpijski plivači kluba Wolverine odlaze u posetu Santa Olaya-I ,u Španiju radi 9-odnevne aklimatizacije pre odlaska u London. Lista plivača uključuje: kineskog Wu Peng-a, irskog Barry Murphy-ja, George Bovell-a sa Trinidada I Tobaga, barbadoskog Bradley Alley-a I mene, kao I trenere Mike Bottom-a I Mark Hill-a. Takodje će biti prisutan I poljski trener I bivši plivač Bart Kizierowski,kao I njegov svetski poznat plivač Konrad Czerniak. Čini mi se da će tenzija na Olimpiskim igrama biti više podnošljiva u društvu ove grupe ljudi. Brzo plivanje I zabava sa dobrim ljudima, to je dobro kao što zvuči.