Iz bezbednostnih razloga, moram da kažem da ne bi trebalo da dajemo previše detalja o selu, niti da postavljamo fotografije sela dok se Olimpijske igre u potpunosti ne završe, ali ja ću dati sve od sebe da Vas uputim što više u okviru onoga što smem da kažem.

Stigao sam u selo 23. jula, samo 6 dana pre prve trke i oseća se puno uzbudjenja i napetosti u vazduhu. Dok idem do restorana atletičari me pretiču u pripremi za njihovu atletsku trku, bokseri i sportisti-majstori borilačkih veština se zagrevaju i treniraju na ulicama. Kada dodjem u restoran, (privremena struktura napravljena za 5000 ljudi) mogu da biram izmedju hrane 5-6 razlicitih kultura, kao i “mek donalds”. Najbolje od svega u restoranu pored mogućnosti biranja različite hrane, je i činjenica da su sve osobe koje vidite šampioni u svojim sportskim disciplinama u svojim zemljama i ako malo razmislite o tome, ja imam neograničeni pristup najboljem od najboljeg u sportu.

Kada završim sa jelom, idem do kontejnera za reciklažu, gde se reciklira sve ponovo da se iskoristi jednog dana (papir i plastika). Kada imam slobodnog vremena, posle restorana odem do internacionalne zone gde možemo da igramo bilijar, video igrice, gledamo filmove, čak i popijemo kafu sa prijateljima. Upoznavanje novih ljudi je veoma lako, svi su fini i opušteni, tako da je sklapanje novih prijateljstava sigurno.

Posle ulazim u autobus koji cirkuliše kroz selo, kojim mogu da se vratim do mog apartmana po stvari za plivanje, jer je vreme za trening. Uzmem peškir, naočare za plivanje , kupaće gaće i krećem do autobuske stanice sela, odakle nas razvoze do mesta na kojima ćemo se takmičiti. Ima oko 10-15 minuta vožnje do bazena koji uopšte nije loš. U selu imamo sve što nam je potrebno, neograničenu hranu i piće, servis za čišćenje-pranje veša, zabavu i prevoz. Tako da smo prilično lepo zbrinuti.