U slobodno vreme obično spavam i idem na bazen na trening centru “Eton Manor” u Olimpijskom parku. U tom kompleksu se nalaze tri montažna bazena, Olimpijske veličine, 50m za treninge, na koje možemo da odlazimo da radimo na čemu god je potrebno. Tamo odlazim da bi izbegao gužvu na glavnom bazenu.

Kad završim sa svim treninzima trudim se da se opustim što je više moguće i da gledam na TV-u sve moguće plivačke discipline. Gledati na TV-u, svakako nije ni blizu uzbudljivo kao gledanje uživo na glavnom bazenu, ali ja se osećam kao da sam tamo. Upijam atmosferu Olimpijske drame i nalazim inspiraciju u svakoj trci koja se dešava. Za nekoga ko voli plivanje koliko i ja, lako je videti trku kao nešto više od sporta, sasvim posebno, čista umetnost.

U predhodnom blogu sam napisao da plivam 2. Avgusta u utorak (umesto u četvrtak), što je bila greška. Ponekad, pored svih uzbudjenja i treme, ja izgubim osećaj za vreme. Iz nekog čudnog razloga sam pobrkao 29 dana u februaru sa julom. Glupost, ali ja sam izgleda baš spreman da počnem sa trkanjem…

- Sebastijan Higl, jedan od trenera srpske plivačke reprezentacije.